Belle de Jour

Španski režiser Bunjuel je verovatno najpoznatiji po svojim kratkometražnim filmovima, možda je čak i najpriznatiji autor datog, skučenog formata. Svakako potpisnik nekih od najupečatljivijih scena u istoriji filma – znate svi na šta ciljam, jelte.

Belle de Jour je, pak, jedan od njegovih najpoznatiji dugometražni filmova - uz "Viridianu", svakako. Tematski, ideološki on nije preterano daleko od najnovijeg pokušaja cenjenog (precenjenog?) Larsa Fon Trira – Nimfomanijaka, s tim d aBunjuel ovd eistu temu obrađuje daleko opuštenije, nepretencioznije, takođe je skoncentrisan na tu jednu osnovu, bez mnogo slojevitosti, kojoj Trir, tokom čitave karijere, tako posvećeno žudi.

Severin je mlada, plava I prelepa devojka u svojoj dvadeset i trećoj, ima dugu i reklo bi se ozbiljno vezu, mada se čini da je u pitanju aseksualna priča, a ona sama da je potpuno frigidna i dosadna, a svakako u datom momentu - i dalje nevina. Pa, ipak, ideja da čak i u posleratnoj Francuskoj postoje javne kuće ulazi duboko u njenu svest, grize je celu, sve dok ne ode u jednu od njih i tamo se – zaposli.

Kako vreme teče pred očima nam se odvija prelepa, istinita i bolna studija ljudskih osećanja i požude, njihove interakcije i krajnje, tužne odvojenosti - nesposobnosti muškarca/žene da sreću nađe u celovitosti. Sa jednim je naša Belle de Jour u ljubavi, ali seksa nema, sa drugim je seks odličan, ali to je sve... Jednog voli sve više, iako ne gužva njegovu postelju, sa drugim se nakon koitusa sva trese, ali on je samo njena mušterija i osoba koju nikada ne bi mogla voleti. Sama je zbunjena, sama ne zna šta je ona, šta je ljubav, zašto je sve tako kako jeste... Na kraju, samo je čovek, samo je žena. Mučena željama, ljubavlju, osećajem krivice i idejama nekakve maglovite moralnosti.

Scene mučenja – koje su u datom vremenskom okviru svakako imale jači efekat nego li danas - je najlakše shvatiti kao njene lično, unutrašnje kidanje, nego nešta što se istinski desilo.

Osnovna ideološka postavka ovog filma je da nema bezazlene ili čak normalne seksualnosti, da je ljudska seksualnost jedna istinski izopačena i destruktivna sila.

Dok je Catherine Deneuve u glavnoj ulozi ništa manje do - prelepa, boginja minijaturna.